Kako su podignuta zaječarska Vešala?

Ne bi li zastrašio Zaječarce okupator je u toku II Sv. rata postavio vešala na ovaj deo Kraljevice, koji je u to vreme bio ogoljen, bez šume, pa su beživotna tela koja su visila na njima, vidljiva iz svih pravaca, bila direktna opomena gradu i čitavom okrugu da će svaka eventualna neposlušnost biti najstrašnije kažnjena.

Okupator je pobeđen i proteran, a na mestu palih vešala, kao slikoviti simbol sloma težnje neprijatelja da u narodu ugasi hrabrost i volju za otporom, podignuta su nova - Spomenik žrtvama fašizma na Kraljevici – „Vešala“.

Tekst koji sledi je deo obrazloženja idejnog projekta inž. arh. Vladimira Veličkovića, autora spomenika, preuzet iz časopisa Razvitak (X/6, novembar – decembar 1970, 36-39 str). Konsultant autora, takođe potpisnik obrazloženja, bio je i Bogdan Bogdanović, poznati arhitekta i neimar brojnih memorijalnih spomen-obeležja širom SFRJ, profesor Beogradskog univerziteta i gradonačelnik Beograda. 

UVOD

U znak sećanja na žrtve fašističkog terora, obešene rodoljube, rešeno je da se na mestu tragičnog događaja podigne spomenik – spomen-obeležje, koje bi sačuvalo od zaborava događaj od velike važnosti za istoriju ovog kraja i njegovog učešća u NOB-u. Predloženo je da mesto na kome bi se podigao spomenik zadrži ime Vešala, koje i danas saobraća u jeziku naroda ovog kraja, građana Zaječara i okoline.

KONCEPCIJA

Ideja, koja se odmah na početku projekta nametnula, a po upoznavanju sa foto-materijalom i pričanjima savremenika o događaju, bila je povezana sa motivom vešala kao simbolom. Vešala od betona i čelika, kao čisti geometrijski oblici, zabijena u zemlju zapadne Kraljevice, oblikovana i delimično skulptorski obrađena, omogućavaju postizanje željenog utiska, predstavljaju željeni simbol, dozvoljavaju čitav niz kombinacija – varijanti, a u cilju postizanja što plastičnijeg izraza i utiska cele koncepcije. Usvojena su tri betonska čelična rama kao najbitniji elementi celog ansambla, tri rama razdvojena i nagnuto postavljena na platou, koji se, slobodno i stepenasto koncipiran, penje po blagom reljefu terena a koji bi se koristio prilikom proslava, skupova, prilikom prigodnih svečanosti, evociranja uspomena, za časove deci, drugim rečima jedna vrsta amfiteatra. Nagnutost ramova-vešala simbolično govori o srušenoj, pobeđenoj i razgrađenoj želji neprijatelja da ovakvim gestom pokoleba otpor jednog naroda.

Zid u čelu amfiteatra bi se koristio za ispisivanje bitnih podataka o događaju, imena, postavljanje venaca i drugo.

Položaj spomenika, njegova sagledljivost sa svih strana, kontura slobodno ocrtana na nebu, slobodna kompozicija uvek drugojačija, zavisno od mesta posmatranja, sa potenciranom dramatikom prepletenih krakova i senki noćnih osvetljavanja.

DETALJNA OBRAZLOŽENJA

a) Mesto u prostoru

Izvan grada a istaknut na bregu, spomenik predstavlja sastavni deo a uklapa se u bujan predeo okoline, a svojim oštrim konturama se jasno ističe i privlači pogled. Pristup mu je obezbeđen postojećim putem.

b) Prilazi

Postojeća staza – put, koja vodi do mesta spomenika, bi se izgradila i do izvesne kote osposobila za prilaz vozila, završavajući se jednim parking prostorom, odakle bi vodio pešački prilaz blagog uspona, savladan skalinetama a popločan kamenom kockom. Ova pešačka staza pravi skoro potpuni krug ispod platoa na kome je spomenik i ovomogućava sagledljivost spomenika pod svakim korakom, drugojačijim uglom i čini posetiočevu pažnju stalno aktvnom.

Plato – pijaceta, popločana takođe kamenom ili u fugovanom betonu, prihvata posetioca koji u podnožju nagnutih ramova, koji paraju svojim kracima nebo, ima pred sobom slobodne vizure na grad i okolinu.

Amfiteatar svojom razuđenom i stepenastom strukturom predstavlja kontrast relativno mirnom ansamblu vešala i pijacete – platoa.

Povratak je moguć bilo prilaznom stazom, nastavljanom uz amfiteatar, koja prolazeći ispod jednog od krakova vodi do stepeništa, koje pak spušta posetioca do puta koji ga vodi natrag u grad.

c) Kontrast elemenata

Ramovi su različitih dimenzija, različiti su i uglovi pod kojima su pobodeni u zemlju, sve to u cilju izbegavanja eventualne monotonije budući da se radi o relativno krutim elementima, geometrijski koncipiranim.

Sva tri elementa, bitna za kompoziciju – raspored ramova, dimenzije, uglovi nagnuća, maksimalno su iskorišćeni u cilju dobijanja što snažnijih kontrasta, što brojnijih vizura, što bogatije kompozicije.

d) Obrada ramova, platoa, staza, amfiteatra

Materijali predviđeni za gradnju spomenika su malobrojni, asfalt za deo prilaza vozilima, kamena kocka za peščane staze i za deo platoa i beton obrađen na različite načine za plato i amfiteatar. Beton se predviđa i za svih podzida, stepenika i drugog. Ramovi bi se radili ili od jakih čeličnih profila, čak šina, obložene betonom niske marke ili od armirano-betonskih elemenata, dublje i jače ankerovanih u stope, budući da se radi o astatičnim elementima. Usvajanje jedne od ovih kombinacija zavisi pre svega od cene koštanja izvođenja, a što bi detaljno pokazao tek statički proračun. Predviđa se u cilju obogaćivanja plastike ramova postavljanje gvozdenih profila manjeg preseka duž ivica ramova a opet ankerovanih u betonske stope.

Ukoliko se usvoji čelična konstrukcija izvođenje bi bilo mnogo brže i jednostavnije, jer bi se izvođenje i montaža mogli poveriti nekoj velikoj fabrici i već gotove elemente samo ugraditi u postavljene stope, zavariti stope. Ovaj bi način bio mnogo jeftiniji.

Komisija za ocenjivanje idejnog projekta u sastavu: Ratomir Stojadinović (vajar iz Beograda), Ružica Ilić (dipl. inž. arh. iz Beograda), Jovan Soldatović (vajar iz Novog Sada), Borko Savić (dipl. inž. arh. iz Zaječara) i Dragan Stanojević (dipl. inž. arh. iz Zaječara), dala je pozitivno stručno mišljanje, uz ocenu „da u potpunosti odgovara programu i zahtevima koji su dati za spomen-beleg na Kraljevici, posvećen žrtvama fašističkog terora“.

Kao prednost su istakli nekonvencionalan način na koji izražava svu tragiku događaja. Pohvaljena je i lokacija koja omogućava čestu prisutnost građana, a time i permanentno održavanje kulta žrtava rata „što je nužan vaspitno-politički elemenat u životu našeg društva“. Odabirom lokacije, Spomenik je povezan sa već postojećim i decenijama gajenim sećanjem na mesta stradanja. Spomenik se pored arhitektonskih kvaliteta, ističe i likovnim rešenjem, jer zbog načina na koji su postavljen simbolizuje i „slamanje strahota fašističkog terora i nasilja“. U celini, on se u potpunosti uklapa u konfiguraciju terena i urbanističko rešenje Kraljevice.