Igor Lečić (Milan Dog)

Moj Zaječar: Zdravo Igore. Znamo da si ti kompozitor, audio-producent, muzičar, dizajner zvuka, tonski snimatelj, ali hoćemo li mnogo pogrešiti ako kažemo i da je Igor Lečić Milanu Dogu, ono što je Ticijano Sklavi Dilanu Dogu?

Igor: Odmah ozbiljno pitanje. U ovom našem slučaju Sklavi je realnost a Dilan smo svi mi. Ja bih mogao biti Roi (kad već preterujemo od početka) a Milan je službenik u Ministarstvu Vremena koji vredno beleži nepravilnosti. Milan ne sluša najpažljivije šta se govori pa često ne zapisuje šta je rečeno već ono što misli da je rečeno. Neki službenici mu, neznajući za njegov problem sa pažnjom, sa pravom zameraju na izvrtanju istine.

MZ: Dilan Dog je detektiv za noćne more. Protiv koga/čega se bori Milan Dog?

Igor: Detektiv za dnevne more? Bori se protiv nimalo imaginarnog neprijatelja Trovača. Fizičkih, mentalnih, propagandnih, hemijskih i svih drugih Trovača koji nas neprestano, nekažnjeno godinama zatrpavaju djubretom u svakom raspoloživom prostoru. I šire se neopterećeni smradom koji ostavljaju za sobom. Sa transparentom na kome piše “Prilagodite se ili idite”.

MZ: Kritički duh je važan za satiru, satira za kritički duh. Koliko danas ima kritičkog duha, i koliko je danas satira važna?

Igor: Svaki kritički duh vuče i satiru sa sobom. To je civilizacijski napredak. Morate se nasmejati izazovu da bi ga prevazišli. Vi čim nešto razmišljate odmah naletite na problem. Kritičko razmišljanje je na neki način traženje problema. I tako stalno. Nove teme, novi problemi. Svaki dan. Naporno je to. Razumem da ljudi odustaju. Ovima što ne odustaju satira je potvrda da su pozitivni na razmišljanje.

MZ: Vreme u kojem živimo autorima poput tebe nudi mnogo sadržaja i inspiracije, ali imaju li ovakva vremena svoju mračniju stranu, tj. da li, i u kojoj meri danas postoji cenzura (šaljivih) kritičkih osvrta? I koliko su ti osvrti „bezazleni“ po one kojima se bave?

Igor: Sadržaja svakako ima.

- Dobar dan! Izvolite.

- Imate li sadržaj?

- Samo u pakovanju od sto kila.

- Dajte mi dva.

Mračna strana je da satira sa vremenom prelazi u sarkazam koji može biti opasan po zdravlje uživaoca. Previše stvari je politički nekorektno pa se često mora šetati po ivici logike da bi rekao nešto razumljivo a neuvredljivo.

U mom slučaju cenzura ima svoje ime i prezime. Zove se Moja Supruga. Ona je filter koji se nasmeje ili kaže “sada si preterao”.

MZ: Za satiru je, osim poruke, jako važan postao i kontekst. Koraks je nedavno uvučen u meta-lingvističku igru sa onima koje je kritikovao. Predsednika države je karikaturom predstavio kao nekoga ko od sebe pravi žrtvu, da bi potom predsednik učinio isto to (na svom instagram nalogu) sa njegovim crtežom uz sopstveni komentar, menjajući na taj način značenje šale.  

U takvim okolnostima, ko je zapravo vrhovni autor šale, satiričar ili vladar kojim se satira bavi? Ko se poslednji smeje?

Igor: Vrhovni autor šale je onaj ko postavlja Marka da brani Kosovo, Vulina da vodi vojsku, Anu da vodi vladu, Vesića da gradi spomenike, Malog da čuva kupus… (dopiši sam)

Danas vladaju ljudi koji razumeju medije i ljude kojima se obraćaju. Oni kontrolišu narative i pomeraju mete. Igraju ulogu žrtve sa pozicije moći i to ih čini satiričnim. Prave emisije o tome kako ih napadaju na internetu. Ne silaze sa televizora i sve je uživo. Vesti od juče su bajate a jedina konstanta su novi napadi. Važna informacija zatrpana je desetinama pomešanih fascikli. Često se pitam koliko im pomažemo time što im se smejemo.

MZ: Pomenuo si tananu ivicu logike i ivicu satire i sarkazma, a kakva je linija između Igora i Milana Doga tj. koliko se često službenik Ministarstva Milan meša u Igorove svakodnevne poslove, i kako se Igor nosi sa time?

Igor: Baš se meša. Uzima sve više vremena i postavlja sve više pitanja o kojima ranije nisam razmišljao. Upravo mi je uzeo popodne :). Zajedničko nam je da volimo da radimo od kuće. I humor pa se smejemo jedan drugom u lice. To stavljamo na internet pa se i drugi smeju.

Počeo sam da se okrećem na ulici kad neko vikne Milane.

MZ: U tvojim stripovima postoji i doza dokumentarnosti, on se oslanja na stvarnost koju svakodnevno konzumiramo, ali često deluje vrlo hiperbolisano, pa i groteskno. Da li je ta groteska deo umetničke slobode autora, ili su događaji koji se opisuju i sami često na granici grotesknog? I da li je preuveličavanje deo poetičkog procesa kojim autor želi da neki problem dodatno „uveliča“, kako bi i drugima skrenuo pažnju na njega?

Igor: Uglavnom koristim fotografije sa realnih svima poznatih dogadjaja tako da je kontekst, da tako kažem, istinit. Ponekad je dovoljno da samo staviš dve fotke jednu pored druge i da je komentar nepotreban. Te strip table su mi omiljene. Groteska je naša stvarnost. Retko moram da preuveličavam stvari. Mi već živimo u zoom modu na maksimumu. Laži i manipulacije gledamo oči u oči, svakodnevno. Bavimo se detaljno sitnicama nefunkcionalne celine. Mislim da bi svi zajedno morali da se odmaknemo malo i da sagledamo celu sliku.

MZ: Ukoliko pođemo od „eufemističke“ pretpostavke srpskog satiričara Rastka Zakića, da je "satira veština da se biranim rečima nekome kaže da je g...." - ko je taj „neko“ i koliko zapravo ima, iza fotografija i oblačića sa tekstom, gorke istine o nama samima?

Igor: Mi smo nezgrapna nezadovljna jedinka u dvorani krivih ogledala koja se do suza smeje svom iskrivljenom odrazu. Ne želimo napolje. Zovemo i druge da nam se pridruže. Ovde smo svi ista g…!

MZ: Svoje radove si sabrao u nemalo delo koje je izdala Kreativna radionica Bunker. Orvel je imao „svoje“ Ministarstvo istine, Ministarstvo obilja i Ministarstvo ljubavi – zašto si ti zbirku svojih stripova nazvao „Ministarstvo vremena“?

Igor: Kada me je Jovan Gvero prvi put kontaktirao na temu štampanja knjige/stripa imao sam oko 40 radova. Prepoznao je sve ono o čemu sam govorio i razmišljao. Godinu dana kasnije Bunker je izdao knjigu od 320 strana. I ukrštenicom na koju sam posebno ponosan. Ne mogu mu se dovoljno zahvaliti na tom poduhvatu.

Ovo za Ministarstva i Orvela si odlično primetio. Zloupotrebljavam popularnu kulturu gde god mogu.

I da se vratim na onog službenika u Ministarstvu Vremena, sa početka. Dok su svi beležili šta su političari govorili Milan je zapisivao šta je mislio da političari govore. Ova knjiga su njegovi izveštaji za 2019. godinu.

MZ: Koji likovi iz univerzuma Milana Doga bi mogli da dobiju samostalnu franšizu? Imaš li, ti lično, omiljenog lika iz noćnih mora?

Igor: Nemam omiljenog ali evo nekih predloga na prvu loptu:
Woo Leen. Nebojša iz Beograda. Veliki Mali. Križni štab.  

MZ: Nekoliko godina si proveo na radiju. Kakva iskustva nosiš iz tog doba? Kako ti se čini današnje stanje u medijima?

Igor: Mnogo godina sam proveo na radiju. Uvek u muzičkom delu. Nikad u informativi. U Studiju M Radio NS od 94 -98. Kao asistent i snimatelj na studijskim projektima tamburaškog, narodnog i zabavnog orkestra RTNS. Naučio sam da motam kablove, postavim 20 mikrofona za jedno snimanje, snimim i smiksam 24 kanala muzike. Analogno. Sve što sam tada želeo da znam. Sećanja na taj period su mi romantizovana. Gomila dobrih ljudi godinama zatvoreni u muzičkom studiju. Sa druge strane to sećanje je i svedočenje raspada glomazne mašine zvane RTNS.

Od 1998 - 2002 IN Radio kao muzički urednik i audio producent.

Od 2000 do 2012 muzički urednik i voditelj emisije Pop Ekspres na RNS.

Nakon toga retko slušam radio.

MZ: Da se Milan Dog nije rodio u tvojoj glavi, u ovom intervjuu bi sigurno mnogo više redova, opravdano, bilo posvećeno tvom bavljenju muzikom. Deo si bendova Nas troje, Modern Quartet, New walking trio, Medicine man, Tripl dabl, Kurbla banda.

Kako si počeo da se baviš muzikom? Možeš li da nam kažeš nešto o muzičkim bendovima i projektima u kojima si učestvovao (i učestvuješ)?

Igor: Počelo je na gitari u osnovnoj školi u Zaječaru. Početkom osamdesetih. Ovaj skraćeni spisak projekata govori o mojoj neprestanoj potrebi da probam nešto novo. Tu su u vremenu pomešani akustični bendovi sa rnb i teškom elektronikom. Komponovao sam muziku za pozorište, radio, film i sve ostale moguće alternativne i nekomercijalne zvučne potrebe.

Poslednjih nekoliko godina sam kao podrška projektu iz Holandije switch2move komponovao i izvodio uživo muziku na dogadjajima za obolele od MS i Parkinsonove bolesti u Berlinu, Amsterdamu, Londonu i šire.

Trenutno završavam novi mini album Medicine Man na kome pevaju Sofija Knežević i Svetlana Palada. Sviram gitaru u eksperimentalno improvizacionom bendu Kurbla Banda / Penali u magli.

MZ: Bio si i deo „BG Coffee shop“ kompilacija , koje su početkom veka okupljale undergoround elektro izvođače i sastave. Ne bih se usudio da kažem da one sada imaju kultni status, ali je sigurno da njihov dokumentarni značaj postaje sve veći, kako vreme prolazi. Kakva su tvoja sećanja i utisci o tadašnjoj sceni elektronske muzike i kako bi je uporedio sa današnjom?

Igor: Te kompilacije su sjajne. Ne samo muzički. Ipak je na neki način zabeleženo da se i tada stvaralo u korak sa vremenom i svetom. Dobar deo te scene se i danas bavi produkcijom. Zanimljivost je da je MQ, iz Novog Sada, jedini bend na svim Belgrade Coffee Shop kompilacijama (ili bar prvih 7 nisam više siguran).

Mislim da smo se tada više bavili muzikom a da se sada više bavimo elektronikom. Danas je elektronska muzika svuda. Na svadbama i u klubovima. Novi narodnjaci su elektronska muzika. Turbo folk je…

MZ: Umberto Eko je svojevremeno izjavio da jedino Bibliju, Homera i Dilana Doga može čitati danima, a da mu ne dosade. Šta je ono što tebi teško može dosaditi i što bi, možda, preporučio našim čitaocima. 

Igor: Ne čitam puno vesti. Informišem se najviše na tviteru. Pogledam vesti na N1. Kupim ponekad Vreme, Danas, NIN… Nemam pojma šta je na Pinku, RTS i ostalim rijaliti programima. Volim da slušam neku mešavinu jazza i elektronike.

Veliki sam konzument pop kulture. Imam i Netflix i HBO. Jedva čekam da vidim Đurička u Stranger Things. Jedan sam od onih koji i dalje vole da čitaju. Trenutno čitam treći deo knjige Vernon Trodon. Sve usporavam da mi duže traje. Preporučujem! U poslednjih par meseci izdvojio bih Rošel - Isplamsavanje i Erlend Lu - Dopler. Volim Murakamija i Uelbeka, stripove velike i male… Preporučio bih ljudima da budu radoznali.

MZ: Radoznalci se sigurno pitaju u kakvoj si vezi za Zaječarom? Kakva sećanja te vezuju za Zaječar?

Igor: U Zaječaru sam završio osnovnu školu. Sve najlepše me vezuje za taj grad. Prva drugarstva, simpatija, nestašluci veliki i mali. Odrastanje osamdesetih. Po ceo dan napolju. Treninzi košarke. Gitarijada. Prve ploče. Gitara. U Novi Sad sam na izdržavanje života prebačen 1985. godine.

MZ: Koliko često posećuješ Zaječar? Da li u njemu postoji nešto što nikada ne bi trebalo menjati?

Igor: Za 35 godina sam bio 4 puta. Poslednji put pre mesec dana na nekoliko sati. Nisam kvalifikovan da odgovorim na pitanje o menjanju. Ne lomite mi Vešala, pod njima sam je ljubio!

(Foto: Milan Dog FB, Cenzolovka)